Veliko nam je zadovoljstvo da podelimo priče o projektima i primerima saradnje koje su najbolja iskustva iz naše dosadašnje prakse. To su situacije kada se izbrišu granice na relaciji klijent - agencija i kada svi postajemo deo jednog tima koji ima zajednički cilj.
Naša klijentkinja Jelena Jeremić, prošle godine je izdala kuvar Balkanske kuhinje na japanskom jeziku i kreirala projekat Taste of Balkans - u pitanju su turističke ture po Srbiji i širem Balkana za goste iz Japana, a plan je da privuče i goste iz drugih delova sveta.
Jelena, kako si došla na ideju da pokreneš sopstveni brend? Taste of Balkans je brend koji se spontano rodio iz jedne male tokijske kuhinje gde sam 7 godina držala časove kuvanja kao prvi instruktor balkanske kuhinje u Japanu. Časovi kuvanja su tamo jako popularni, i to je jedan od načina na koji se Japanci upoznaju sa stranim kulturama. Tokio je grad sa najvećim brojem restorana- čak 160,000 na vrlo malom prostoru. Ako ga uporedimo sa Parizom, jednim od najvećih gastronomskih centara koji ima 40,000 restorana, jasno je koliko je hrana bitan element u ovoj kulturi. Čak 1/3 restorana nagrađenih Mišelinovom zvezdom pripada restoranima francuske, španske, kineske i italijanske kuhinje. Gastronomija je u toj zemlji podignuta do nivoa kulta i Japanci smatraju da se iz načina ishrane, pripremanja hrane i samih običaja vezanih za obedovanje može saznati mnogo o kulturi i istoriji jednog naroda. U takvoj sredini nije bilo teško probuditi interesovanje za balkansku gastronomiju koja je zbog naše skorašnje burne istorije japancima ostala nepoznanica. Nakon godinu dana držanja časova i pripreme tematskih menija svakog meseca, shvatila sam da mi nedostaje brend koji bi obeležio celu priču. Tako sam odlučila da pokrenem „Taste of Balkans“ sa idejom da to bude platforma za niz aktivnosti koje su sledile a tiču se promocije Balkana, a najpre Srbije - u Japanu. Kasnije sam organizovala i gastronomske ture, učešće na festivalima hrane i pića, večeri kulture, učešće na bazarima, koncertima, folklornim turnejama.. Nedavno sam večerala sa bivšom studentkinjom i prijateljicom koja je došla iz Tokija na tri dana u Beograd da trči Beogradski maraton, i dirnulo me je da je odlučila da trči u majci sa natpisom: Taste of Balkans.
Kako bi predstavila svoje iskustvo ljudima koji imaju ideju ali ne znaju da li je ona dovoljno dobra da bi bila plasirana na tržište? Da li je to pitanje intuicije ili pak iskustva i realne procene sopstvenih mogućnosti svakog od nas?
I jedno i drugo. Rekla bih im - probajte! Mislim da iza svakog uspešnog biznisa stoje i vizionar, sanjar, idealista i iskusni praktičar i hejter. Čuveni Walt Disney je u svojoj kancelariji imao tri stolice, koje je koristio za kreativno razmišljanje. Svaka stolica je predstavljala različite uglove posmatranja za svaku ideju: Sanjar, Realista i Kritičar. Prva stolica je bila za sanjarenje i smišljanje novih ideja, druga za planiranje i analizu kako tu ideju sprovesti u realnosti i treća stolica je bila za analizu planova i identifikovanje mogućih problema koji bi osujetili njihovo ostvarenje. Ova metoda je kasnije postala poznata pod nazivom Diznijeva metoda. Mislim da je ključ spoznati svoje talente i ograničenja, ali i formirati svoj tim ljudi tako, da oni mogu sagledati ideju iz različitih perspektiva radi postizanja najboljeg rezultata.
Koja je priča tvog brenda. Šta je to „nešto“ što tvom brendu daje specifičnost i čini tvoju ideju unikatnom?
Mislim da je to ideja da je gastronomski turizam jedan od najboljih načina da se upozna naša zemlja i region uopšte. Mi imamo neverovatno plodnu i kulturno raznovrsnu zemlju a vrlo malo koristimo njene potencijale. Pogledajte samo Italiju- svako mesto ima svoj “zaštitni znak”- jelo ili proizvod. Takođe mislim da imamo premalo proizvoda sa registrovanim zaštićenim geografskim poreklom. Kod nas je to krenulo, ali i dalje kaskamo za ostatkom Evrope. Volela bih uskoro da vidim Srbiju sa regionalno razvijenom gastronomskom i turističkom ponudom.
Pri izradi brend strategije za naše klijente, volimo da se osvrnemo na sve karakteristike brenda - prema određenim karakteristikama ličnosti i tako dolazimo do novih i inspirativnih saznanja. Kakvo je tvoje iskustvo razvoja sopstvenog brenda? Koliko se on bazirao na tvojoj ličnosti?
To je super pitanje. Nisam nikada razmišljala o tome, ali sad shvatam da jeste. Taste of Balkansje dovoljno specifičan da je jasno da se radi pre svega o hrani, ali daje dovoljno kreativne slobode da može da se primeni i na druge vrste delatnosti. Takođe on vizuelno ima elemente tradicionalnog, klasičnog i balkanskog ali, za onoga ko se razume, može naći i japanske elemente. Mislim da je važno da kada pogledate svoj brend možete sa njim da se identifikujete i da u vama budi pozitivne emocije.
Iz tvog dosadašnjeg iskustva, koliko dizajn utiče na plasman i na prodaju?
Da li je celokupna priča to što privlači potrošače ili je to isključivo dizajn i izgled?
Dizajn i brending utiču mnogo. Pogledajte samo Apple. Većina ljudi kupuje njihove proizvode i plaća visoku cenu upravo zbog brenda i dizajna. Postoji veći broj kineskih i korejskih proizvođača koji prave kvalitetnije uređaje, ali avaj, spremni smo da platimo mnogo više za elegantne ivice Apple uređaja i zagriženu svetleću jabuku na poleđini telefona. Takođe je super što, ukoliko vaš biznis raste, i cena vašeg brenda (i dizajna) raste, pa je takva investicija dugoročno isplativa. Naravno, mislim takođe, ili želim da verujem, da su potrošači danas mnogo odgovorniji u smislu da ih zanima priča koja stoji iza brenda, ali se često dešava da kompanije to ne komuniciraju dovoljno jasno. Tek skoro sam saznala, recimo, za društveno odgovorno poslovanje brenda Guess, a sigurna sam da mnogi ne znaju na primer da kompanija Avon ima misiju već 130 godina da osnažuje žene širom sveta tako što ih edukuje i nudi im priliku da zarade. Lično se vezujem za društveno odgovorne brendove i nadam se da nisam u manjini.
Jedan dobar lični primer je i ilustracija Nikole Tesle u kuvaru koji sam izdala prošlog novembra u Japanu. To je prvi balkanski kuvar na Japanskom jeziku koji je tematski podeljen na 14 menija, svaki sa zasebnom pričom: srpski doručak, jesen u selu Zlakuša, hilandarski meni kao i jela inspirisana životom Nikole Tesle. Svi meniji su, kao po običaju ilustrovani fotografijom osim Teslinog menija – a Whitespace studio je došao na ideju da napravi ilustraciju Teslinog lika od soba - nudli, koji su potom fotografisali. Upravo „Teslin meni“ je zbog ovako originalne ilustracije privukao najveću pažnju i uticao na veću prodaju knjige, pogotovo kada sam objasnila ljudima kako je ilustracija nastala. Da se vratim na vaše pitanje, mislim da je celokupna priča definitivno ono što privlači potrošače, i to na duže staze.
Budući da dobro poznaješ japansku kulturu i kuhinju, reci nam koji je tvoj omiljeni japanski umetnik i omiljeno japansko jelo.
Od savremenih umetnika volim instalacije i skulpure Jajoi Kusame, zgrade Tadaa Anda i knjige Nacume Sosekija. Teško je posle toliko godina izabrati jedno jelo, ali beskrajno uživam u Kaiseki - obroku koji se sastoji iz serije pažljivo pripremljenih sezonskih jela, ukrašenih tako, da vam je žao da dotaknete hranu, već biste je rado preparirali i poneli kući kao ukras. I kuhinja je umetnost.